bye...
eh...ljudi moji..došlo je i moje vrijeme....ja vam nažalost odlazim
... eto...moram...za mjesec dana neču više imat internet...pa...a mogla bi ostat još mjesec dana ali baš i nemam previše vremena za pisanje...a i tak su moji posteki postali malo dosadni
... eto...trenutno mi je situacija u životu zbrčkana
... moram napravit neke velike promjene jer ovako više neide... kao prvo ljudi moji smanjila sam količinu popušenih cigareta i polako ali sigurno prestajem
... trenutno se osječam glupo... neznam što se događa s ljudima oko mene ali osječam kao da se udaljavam od njih
...pogotovo od moje sare..ne mojom krivnjom...ja pokušavam spriječit to...ali...ona kakva je...ma eh..a kaj ču...ak je njoj tak bolje
...a jbg... trenutno sam u bedu zbog puno stvari....a i nemam s kime popričat o tome... jednostavno nemogu nikome reč što me muči
... mislim da bi me krivo shvatili (kao i uvijek)...ali...kaj češ...bit če bolje
... eto ja ču pokušat poboljšat svoj život... neznam kako ču to uspjet ali ako budem uporna možda i postignem nešto... ugl nekim ljudima se neće svidjet moje odluke i meni če bit malo teže napravit te neke stvari ali moram... shvatila sam da život nije zajebancija... i da češ trudom i velikom željom da postigneš nešto uspjet... želim vam reć da čete mi jako nedostajat... falit če mi vaši posteki i vaši komentari...ma sve... vi ste svi vrlo pametni i nedajte se... budite sretni, uživajte, volite ljude oko sebe...uživajte u životu jer samo jednom se živi, ne?! 
puno vas voli vaša Lela!
30.10.2006. | 17:13 | 15 K | P | # | ^
hey...!
hej pipl...pa eto..neznam kaj da vam napišem...al baš mi se neš piše... pa eto... ja napokon više nisam u kazni
... al naravno vjerojatno mi stara u četvrtak ide na informacije pa ču opet bit u kazni... al ispravila sam jednu jedinicu...i sutra sam trebala ispravit još jednu al neam iz čega učit jer sam posudila bilježnicu jednoj curi... a da odgovaram dobila bi dva il tri, al da iz prehrane imam dva il tri ma nema šanse...naštrebat ču ja to i dobit ču pet... i sutra pišem fiziku... a ja nemam pojma... trebala sam danas učit al kad sam došla iz škole otišla sam gledat telku i zaspala sam... i probudila sam se prije pola sata..i onak sva šminka mi se skinula dok sam spavala i sad ja imam našminkan jastuk... hm..da...mojim starcima je danas 18.godišnjica braka... baš lijepo...trebali su danas ić negdje na večeru...al možda neće jer moju staru bole noge i nemože obut cipele... evo sad mi se stara vratila doma... rekla je žena da če kupit novi telefon... al ne želi kupit onaj bežični jer zna da bi stalno bio u mojoj sobi pa če kupit neki bezvezni
... i moram sutra ič kod frezera da se ošišam..i onda se idem slikat za osobnu...trebala sam ju izvadit prije dva mjeseca... al kako sam ja zaboravljiva, zaboravila sam da se moram slikat... a sad idem...jer starci me neš trebaju... valjda imaju neš za jest... a jela sam prije pet minuta...šaljem vam kisseke svima...
17.10.2006. | 18:28 | 14 K | P | # | ^
uf...da...evo vikend se bliži kraju...počinje novi školski tjedan...i skupljanje novih ocjena...dobrih ili loših ovisi o nama..naravno ja se baš i ne trudim da imam dobre ocjene...ali nesmijem više tako...i pedagogica me zvala na razgovor zbog ocjena...imam previše jedinica za osobu koja ponavlja razred...a imam ih 5 il 6...naravno a mi stara sazna za njih bit če svega...zato ih moram što prije ispravit... evo sad ovaj tjedan ispravljam dvije il tri jedinice... al eto trenutno mi škola nije jedina stvar koja me muči...trenutno imam problema na sve strane...nikako da se stvari poslože na svoje mjesto... posvađala sam se s jednom frendicom (al za to si je ona sama kriva)... al naravno pozvat ču je da idemo sutra prije škole na kavu da rješimo to... i malo se prečesto svađam sa starom... i sa dečkom... sad kad je škola počela sve se zakompliciralo... sve se rjeđe viđam s njim... i svaki put kad smo se našli posvađali bi se.. neznam kaj se događa... sve je nekako čudno... po cijele dane sam u nekakvom bedu...i onda kad pomislim da je sve ok i kad sam sretna opet se neš dogodi i sve se vrati na staro...neznam šta se to događa samnom, nemogu ni razmišljat normalno...i mislim nekim ljudima jednostavno nemožeš vjerovat... jučer sam skužila da sve ono kaj sam pričala s frendom iz osnovne da je on sve to ispričao nekim ljudima...mislim nismo mi pričali o neznam ti ja čemu...al ipak rekla sam mu neke stvari za koje sam mislila da če zadržat za sebe... i više mi je dosta svega... više s nikime nemožeš razgovarat a da te on poslije ne otrača nekome... nikome više nemožeš vjerovati jer če on prije ili poslije izdat tvoje povjerenje... ja kad pričam s nekom osobom ja ču taj razgovor zadržat za sebe... mislim to je bezobrazno... al ipak...po cijele dane razmišljam samo o jednoj osobi...neznam šta se to događa...on je razmišljao o tome da odustane od nas... meni to trenutno nije palo na pamet...zašto da odustane nakon toliko vremena i zašto da odustane sad kad ja napokon osječam nešto više prema njemu... dugo smo zajedno...i prekinuli smo par puta... i sad nakon svega on je razmišlajo o tome da odustane... ja neželim odustat...i on vrlo dobro zna da je meni vrlo teško izrazit moje osječaje i zna zbog čega je tako...ali i zna vrlo dobro što ja osječam prema njemu...i zašto da onda odustane... al ipak ak on želi odustat neču ga spriječavat...neka napravi ono što je najbolje za njega... al eto...to je sve... pa šaljem vam svima veliku pusu!!!
08.10.2006. | 20:09 | 21 K | P | # | ^
hellou...
ah...evo...bliži se kraj još jednom tjednu...sve bi bilo super da nisam u kazni...još deset dana i kazna je gotova, al ja to neču izdržat... nadam se da ču uspjet nagovorit staru da me pusti sutra van... opet ču izmislit neku priču...i valjda če me pustit...a ni ne ljuti se više... sad smo si opet dobre... hm...da...evo više nije sve tak crno...polako rješavam te neke probleme koji me muče... još uvijek nemogu razmišljat baš najbolje... i mislim da donosim neke krive odluke...ali nažalost o nekim stvarima vam nemogu ovdje pisat jer nemam toliku slobodu... previše mojih poznanika čita ovaj blog... pa ne bi htjela da se moje misli krivo protumače, jer to se u zadnje vrijeme vrlo često događa... no nedavno sam pričala s frendom iz osnovne...s njim nisam komunicirala dvije godine... bilo mi je jako drago što smo pričali...jer pričali smo pretežno o osnovnoj... tak da...sjetila sam se svog bivšeg 8.c razreda i nekih naših bisera
... baš lijepo...naravno i saznala sam neke stvari...ali prekasno...da sam ih saznala prije sve bi bilo drugačije...al život ide dalje... u zadnje vrijeme neznam kaj se događalo s ljudima...svi su bili nekak čudni... ili sam ja bila čudna...neznam...no neču se zamarat time...dosta mi je svega..neču se više bedirat...pokušat ču svaki dan što bolje iskoristit...hm...da...kad bi bar tako razmišljala i sutra...al zaboli me...danas sam nekak sretna...nemam neki razlog...al sve mi je super...nisam baš presretna... al nije mi loš dan...zapravo ovako dobar dan nisam imala več dulje vrijeme...ja se dobro osječam... a šta se tiče škole...ah...svaki dan je naravno zajebancija... ovaj razred je totalno lud
... svi su neki zajebanti...dobro nisu svi al večina... a ocjene...ma katastrofa... imam već 4-5 jedinica... i to moram ispravit sljedeči tjedan... i danas sam učila (nakon dugo vremena) ...danas me zove frendica i pita kaj radim ja joj kažem da ućim i ona kaže "ti učiš" i počne se smijat... i smijala se pet minuta...ako ne i više... a dobro nekima je to smiješno...a kaj češ... ljudi moji...ja idem javim se uskoro... pozdravljam vas sve!!!i šaljem vam veeeliku pusu!!!
05.10.2006. | 19:54 | 39 K | P | # | ^
ej...
hej pipl...evo da i ja napišem neš novo... al baš i neznam kaj bi vam pametno mogla napisat... a eto u petak mi je bio rođendan...i išla sam van...i bilo je ok...nije bilo niš posebno...išli smo se klošarit po dubravi...sve što nam je trebalo bile su cigarete i alkohol... al nisam se baš napila... popila sam te tolko... trebalo mi je malo...da...neznam kaj mi je u zadnje vrijeme baš sam nekak sjebana... sve se počelo opet komplicirat...a naravno...opet sam u kazni...i to do 15.10... baš jadno... više nemogu normalno komunicirat sa starom...opet smo se počele svađat... u školi sam svaki drugi dan na razgovoru kod socijalne pedagogice... sve se komplicira...i moj boyfrend i ja se neš često svađamo... neznam šta je to s ljudima u zadnje vrijeme... a možda samnom neš ne valja...ma neznam... danas sam opet prije škole bila na kavi...imala sam ujutro školu...i sat mi nije zvonio pa sam malo kasnila...i bila sam na kavi samo 15min...bzvz... i sutra idem na kavu...nemam prva tri sata a stara mi to nezna...i tako...i u zadnje vrijeme uopče nemogu razmišljat..nemogu se skoncentrirat... nemogu ni pričat normalno...pričam neš i u pola rečenice stanem i šutim i svi me gledaju a ja nemogu sastavit rečenicu do kraja i tako šutim i nemogu ništa reć jednostavno nemogu...neznam kak da to objasnim...ugl bolesno... neznam šta se to samnom događa... dođe mi da odem i da kupim neki alkohol i da se nalijem... i da neznam za sebe i da se isplačem...da...a zašto da se isplačem...uopće nemam razlog da plačem a užasno mi se plače...i radim takve gluposti u zadnje vrijeme... nisam svjesna šta radim dok ne napravim neku glupost i onda požalim... neznam šta mi je... ili radim neš i usred toga stanem i niš ne radim nego buljim u prazno ... ko da se izgubim na par minuta... neznam... razmišljala sam o tome da prestanem pisat blog... al još nisam odlučila... ma baš je sve nekak sjebano u zadnje vrijeme...užas... i neš često mi starci govore da sam nekak čudna... pitaju me kaj mi je...al ni ja neznam kaj mi je...i uopće nemogu jest...danas sam neš malo pojela...a onda se čudim šta imam sve manje i manje kila... čim vidim hranu povrača mi se...na dan imam samo jedan obrok... i ništa više... užas... aj ljudeki moji... pozdravljam vas sve...
02.10.2006. | 17:12 | 24 K | P | # | ^
ej...kak ste mi vi?!...ja sam bolesna...u tri pm...nemam temperaturu al kašljem ko luda , grlo me boli i trbuh me boli i sve...i još svaki put kad kašljem pluča me tak bole...proklete cigare...odlučila sam da ču prestat...i to uz pomoć lizalica...stara če mi kupit neznam koliko i svaki dan če mi dat šest(za školu) i svaki odmor umjesto cigare ja ču imat lizalicu...neznam kak ču ja to izdržat i kak ču ja prestat...al moja stara se već svima (svima koji znaju da pušim) pohvalila kako sam smislila dobar plan i kako ču ja prestat...al jbg svi koji me znaju jako dobro znaju da ču ja ipak umjesto lizalice imat cigaretu... ma možda mi uspije... danas sam se išla šetat sa sarom i zrinkom i nabila sam si naoćale(sunčane) na oči jer bez njih niš nisam vidla...ovo me sunce ubilo... mislim prek ljeta ih nisam nosila a sad ih nosim... neznam ni oču ič sutra u školu...jer moram ozdravit do petka...u petak mi je rođendan... sara i zrinka če doč kod mene i onda čemo se poslije ič klošarit... neda mi se slavit... bolje mi je ovak... sve šta če mi trebat su pljuge...možda kupim neki alkohol..al neču pretjerat...možda ni neču pit... glupo mi je to kaj svi očekuju da na svoj rođendan budem doma...al kaj ču doma...sjedit ču u svojoj sobi i gledat u zid... bolje mi je vani... al ono...i sad se moram ič slikat za pokaz i osobnu... a neda mi se...uvijek kad se idem slikat žena mi kaže da se nasmijem i ja se nasmijem i ona kaže još i još i onda ispadnem ko neka glupača...osmijeh od uha do uha..a neču takav osmijeh takav osmijeh mi ne stoji... nadam se da ču brzo ozdravit jer nemogu više bit bolesna..glava me boli ma sve me boli...nemogu sjedit nemogu ležat nemogu ništa...trenhtno su svi bolesni... i sara je bolesna...ma skoro svi koje znam su bolesni...i da..ono kaj sam napisala u prošlom postu ne znači da se ja želim ubit...krivo su me neki shvatili...pa...aj kissam vas sve...
24.09.2006. | 18:49 | 42 K | P | # | ^
samoubojstvo...
samoubojstvo... to je tema o kojoj ne slušam često ali to je i stvarnost... ima dosta ljudi koji su pokušali sami sebi oduzet život...i na veliku žalost ima onih koji su to i uspjeli... ja poznajem dosta osoba koje su se pokušale ubit...iz jednog glupog razloga...zbog jednog glupog problema kojeg su oni tada smatrali nerješivim oni su sebi pokušali oduzet život...dobro prije godinu dana i ja sam tako razmišljala...također sam i ja htjela počinit samoubojstvo...al ipak urazumila sam se i razmišljala sam kako da popravim neke stvari...i tako sam svake noći razmišljala i razmišljala i kako god da se rješenje činilo nemogučim uspjela sam... u mome društvu ima dosta ljudi koje je naudilo sebi u nadi da če zauvijek zaspati...al nisu uspjeli... a i vjerujem da je svaka osoba na ovome svjetu bar jednom razmišljala o samoubojtvu... no uglavnom...zašto ljudi razmišljaju o tome...zašto misle da nema drugog izlaza... ne razumijem... čak ni nemožemo znat ko razmišlja o tome... osoba izgleda potpuno normalno...smije se , zafrkava se, vesela je svaki dan....a onda odjednom takva vjest... al ipak...ako su to napravili pa možda nisu oni sami krivi zbog toga...možda ih je netko drugi doveo do ludila... al opet mogli su nać izlaz iz toga...nemoraju se zbog toga ubit...no takvi ljudi ne pokazuju da se žele ubit... takvi ljudi drže to za sebe... i da imaju izlaz iz trenutnog problema oni ga nevide..oni u tom trenutku nevide niti jedno rješenje osim jednog a to je-samoubojstvo...i ti ljudi nisu zaista loši...ti ljudi su zapravo vrlo dobri i suosječajni prema svima... i tako neke osobe koje su mogle postić dosta toga u svome životu odu...jednostavno ih više nema... na ovome svijetu živi toliko bezvrijednih ljudi koji ne zaslužuju da budu među civilizacijom...i mi uporno dopuštamo njima da upropaštavaju tuđe živote i da odvode u propast živote nekih ljudi koji su stvarno zaslužili da budu među nama...ma neznam više šta da napišem...ugl. na ovaj post potaknuo me jedan vrlo tužan događaj...pa ovo posvečujem jednoj super curi koja nije zaslužila da joj neki ljudi unište život...nadam se da če se izuč...kiss svima...
20.09.2006. | 16:21 | 26 K | P | # | ^
ej!!!
ej...evo da i ja napišem neš novo...mislim u zadnje vrijeme neam puno vremena za pisanje i komentiranje...škola je počela...zasad je sve ok u školi...mislim kolko tolko...već smo se sara i ja posvađale s dvije cure iz razreda...pa smo morale kod socijalne pedagogice da to riješimo...i poslije tog razgovora kod pedagogice cura nam se počela ulizivat...mislim nije jedina...kako me živciraju ljudi koji se ulizuju..zašto se ulizuju bezveze nek samo budu ono što jesu....i sad su se napokon svi u razredu kolko tolko opustili... i uopće nije dosadno u školi...svi se zajebavaju...naravno još je početak...još se nemora tak puno učit pa imamo vremena za zajebanciju...jučer je u školi bilo nekak čudno...svi su se nekak čudno ponašali...atmosfera je bila drugačija neg inače...neznam zašto...al bilo je super...i nisam imala zadnji sat pa smo sara,helena,zrinka i ja otišle na kavu...pričale smo o duhovima... a o tome ja imam fakat puno toga za reč...par puta sam ih i dozivala...naravno dogodilo se bilo neš čudno al nisam ih dozvala... pa mislim ja obožavam sve šta ima veze s duhovima i takvim stvarima... jučer sam shvatila da fakat previše pušim...i da moram prestat...jer jučer me bolilo neš i sara mi je rekla da je to neki dio srca i da je ona imala velikih problema zbog toga...a stara mi je rekla da mi je to zbog toga što previše pušim...tak da ak već sad imam nekih problema zbog toga onda šta če bit za par godina...mislim kad me to bolilo nisam mogla disat...jedva sam disala...tak da...a neznam kak ču ja bez cigarete...al jbg moram... i da sad čemo u školi imat sistematski, i testirat če nas na drogu... hm..ja znam da ču aj proč na tom testu...ali ima puno ljudi koji neće...i onda če te ljude koji nisu prošli izbacit iz škole... al ja mogu bit bez brige...i tak je dosadno prek vikenda...bar po danu...navečer idem van...ak ču uopće bit doma...jer idem sa starcima kod sestrične u dugo selo... a bit če mi dosadno...mislim baš mi se da sjedit dva sata i buljit u zid...al šta se mora mora se...aj ljudeki pozravljam vas sve...kiss!!!
16.09.2006. | 13:10 | 18 K | P | # | ^
ej...već tri sata pokušavam napisat post...al neznam kaj da napišem...i sjedim tu ispred kompa i mučim se...a evo...ja po drugi put idem u prvi razred...i seljaci jedni...u ponedjeljak sam išla u 1b razred i u utorak mi kažu da su mi ipak dopustili da se premjestim u a razred...kao samo zato da ne sjedim sama u prvoj klupi...baš su debilni...nit sam sjedila sama a nije mi ni palo na pamet da sjednem u prvu klupu..kao ja sam jako dobra pa su mi zato dopustili sa se premjestim...kako seru..dali su mi da se premjestim samo zato da mi raska bude ova jedna profa(jako dobra frendica od moje bivše raske) pa sad neću moć radit sranja u školi... dobro ugl meni je bolje u a razredu jer tamo mi je sara a i ekipa je puno bolja od ekipe iz b razreda...
...i sad svi profesori mene i saru traže da objasnimo razredu kakav je to predmet i kaj čemo radit na tom predmetu...baš jadno...stalno nam postavljaju nekakva pitanja i očekuju od nas da znamo odgovore...a mi neznamo točnu definiciju pa pokušavamo objasnit svojim riječima i onda još to objansimo na najgluplji moguči način tak da cijeli razred umire od smijeha...al inaće sve je zasad u školi super...svi profači su ok...osim onog debila iz hrvatskog... ugl sve je bilo super dok sara i ja nismo rekle da ponavljamo razred...a kasnije kad je postavio pitanje što je to stih i nitko nije znao odgovor, sara i ja smo odgovorile a on nam je rekao da nie pitao nas i da mi trebamo šutit jer on pita samo one koji su došli iz osnovne...počeo nas je vrijeđat i ponižavat...meni su živci radili i došlo mi je da se dignem i opalim ga svom snagom
, ali uspjela sam sve to prtpit...i na lijep način nam je rekao da smo glupe...ali ne...to nije smio napravit
...zagorčat čemo mu život...na sreću on samo zamjenjuje neku profu...uf....jučer sam bila na kavi s curama iz bivšeg razreda...oni su sad drugi....ajme kako mi fale...al dobro je viđamo se svaki dan...al naviknut ču se ja na ove ljudeke...nadam se...i tak...tak mi je bezveze sad...moram pisat sve one gluposti koje sam pisala prošle godine...al dobro prošle godine sam imala bilježnicu samo iz par predmeta...al ove godine moram sve pisat...al neda mi se ponovo slušat isto pto i prošle godine...par puta sam zamalo zaspala na satu...uf kad se sjetim škole spava mi se...aj ljudeki idem se ja probat izvuć iz kuće tak da si popušim dvije-tri cigare...kissam vas sve!!!
06.09.2006. | 18:25 | 40 K | P | # | ^
hej...........
evo dragi moji ljudeki...danas mi je puno bolje...u ovih par dana se dogodilo dosta toga...bila sam psihički izmorena...ali kad počne škola nadam se da če se moje psihičko stanje vratit na staro...ovako ja ponovo idem u prvi razred...i treći prokleti put sam pala...al ovaj put samo iz fizike...kemiju sam prošla i to mi nije dala dva nego tri...neznam na koju foru...i sara je pala...s tim da je i ona napisala zamolbu i ona je išla na treću rok...eto danas je bio popravnni iz fizike...i imala sam podršku...došla je sara samnom i bruno i domy i tak...ljudi hvala vam...jučer sam srela karlu...cura me zagrlila i kao bilo joj je žao kaj sam pala...nismo se ni vidle ni čule dva tjedna...i onda me vidi i razgovara samnom kao da ništa nije ni bilo...još mi kaže da ju nazovem...rekla sam joj da oću, al neću je nazvat...i više neidem u a razred neg idem u b...razrednik mi je neki lik kojeg neznam...stari je poludio kad je čuo da sam pala...al ne zato što sam pala nego zbog raske...ma nije važno...i zvala je raska tj. bivša raska moju staru i rekla da ja nisam znala koliko metar ima centimetara...koja kučka...mislim toliko glupa nisam...znam mj. jedinice...a i da neznam pa sigurno bi znala koliko metar ima cm...kučka lažljiva...i onda me žena optužila da sam namjerno pala zato kaj je sara pala...ma nek se stera u tri pm...i onda sam morala po papire neke pa se prijavit pa doma po pare za osiguranje pa nazad u školu...umrla sam...užas...i šta mi je ostalo od praznika...ništa...prokleta dva mjeseca kad bi se trebala odmarat, uživat itd ja moram ić u školu i zajebavat se s tim...ostala su mi samo tri dana... joj baš me zanima s kim ču ić u razred...i na šta če ovaj razred ličit...nadam se da neće svi bit štreberi ko u prošlom...opet idem u novu sredinu...baš jadno...dobre strane toga su to što neću morat kupovat nove knjige(a ni ne koristim ih), većinu profesora znam...neće mi bit teško kao ove godine jer većinu gardiva znam, neću više morat gledat karlu i neću više imat onu vješticu za rasku...ma tak mi je svejedno...glavno da mi razred bude neki normalan...i sara i ja nećemo ić u isti razred ona ide u A a ja u B razred...al nije to tolko važno...a sad se moram ić nać sa sarom...pa pipl hvala na podršci...kissam vas sve!!!
31.08.2006. | 14:16 | 44 K | P | # | ^
baš jadno...
baš se jadno osječam u zadnje vrijeme...boli me glava cijelo vrijeme...i ma koliko tableta popijem ne prestaje me boljet...pa sam odlučila da ih neću ni pit...još mi samo fali da se predoziram...ova cijela situacija je sjebana..nešto mi tu ne štima...i sutra moram u školu...vidjet jesu mi odobrili zamolbu i ak jesu odma moram odgovarat...ali stvar je u tome što če doć sara i njena stara u školu na razgovor kod raske...ja ništa nesmijem reć sari...a vidjet če me u školi sutra...uf...užasno se osječam...i danas me stara naživcirala...naljutila se na mene bezveze...i kak bi ja trebala naućit iz fizike ono što su oni radili cijele godine u jednom danu...pa mislim ak nisam dosad naučila i ak sam dva puta pala onda ni neću naućit...nije da ne želim...ja oču to naučit al nemogu to sve naučit u jednom danu..a tu je još i kemija...gadovi...ovih par dana uopće nisam mogla spavat...nemogu zaspat zbog svega toga...razmišljam o tome cijeli dan i cijelu noć...ubit će me ta škola..nemam živaca više...uopće ne želim razgovarat s nikime...nemam snage ni volje za razgovor...ne želim izlazit...ne želim ni zapalit...ne želim ni jest...a ipak sve to radim...osiječam se tako jadno...najradije bi se zavukla u neki kutak i nestala...dobro jučer je situacija bila kritična...nisam imala više snage...nisam se mogla smirit i živčanila sam cijelo vrijeme...malo je falilo da ne poludim i da ne porazbijam sve oko sebe...svakakve stvari su mi padale na pamet...danas je sve smireno...ali ipak...nemogu više...moram nekako prestat razmišljat o svemu tome ali nemogu...i sad ču morat učit cijelu prokletu noć...a znam ak padnem i treću put razočarat ču starce...meni bi bilo puno lakše da ja nemoram sutra odlazit tamo i po treči put odgovarat jer mi to jede živce...ali ipak ne želim razočarat starce...zato ču otić tamo...tako mi je sad svejedno oču proć il past...tako mi je svejedno šta če bit s mojim životom...uz ovo sa školom jebe me još toliko stvari...i nitko me nikad nije pitao što bi ja htjela...uvijek sam morala udovoljavat nekome...bili to moji starci, netko iz moje obitelji, ili ljudi koji me okružuju...svi su uvijek zahtjevali nešto od mene...i neželim ispast sebična...ali bar jednom bi htjela da nešto bude po mojem...da napravim nešto za sebe...možda nije sve tak crno kako ja to vidim ali nakupilo se dosta toga, muči me još milijun stvari, i kad se sve to nakupi onda stvari izgledaju još gore...nemogu više ni razmišljat...sad idem popušit jednu...danas sam popušila samo dvije cigarete...inaće popušim oko 20...nešto čudno mi se događa...aj ljudi kissam vas sve...
29.08.2006. | 20:48 | 24 K | P | # | ^
complicated...
ajme...ja sam tako zbunjena trenutno...današnji dan bio je prekomliciran...previše događaja za mene u jednom danu...prokleta škola...uništit če mi život...kada sam se vratila iz škole doma napisala sam post...ali od tada dosta toga se promjenilo...došla sam doma i baš kad sam vas komentirala zvala me raska...pričala je s mojom starom...i sad...jaimam još jednu šansu da prođem razred...tako zvani treći rok...ja nisam znala da postoji treći rok...da sam znala učila bi fiziku i prošla bi tako da odgovaram samo kemiju...ali...prvo sam morala JA odlučit želim li ići na taj treći rok ili ne...tri puta ić na popravni u dva mjeseca...pa to je bolesno...uglavnom raska vjerojatno želi da ja prođem razred inaće nebi zvala moju staru i rekla da predam zamoblu...ali šta je najbolje u školi je žena vrtila drugifilm...kad smo razgovarale bila je onako bezobrazna prema meni...i nije mi ni spomenula nikakav treći rok, niti zamolbu...uopće nije spomenula nikakvu šansu da prođem razred...i sad ja sam imala pet minuta da odlučim želim li iskoristit tu jednu šansu il ne...ja sam imala samo pet minuta za takvu odluku...ja nemogu odlučit šta ču pojest za ručak a kamoli da u roku od pet minuta odlučim nešto takvo...naravno nekima ta odluka nebi bila tako teška...ali...ja nesmijem ništa reć sari...ja njoj nesmijem reć da ima šanse da prođemo razred...ja njoj nesmijem reć da sam ja bila na neki način prisiljena i nisam mogla odbit takvo nešto...kako ču ja njoj doć za tjedan dana i reć (ako prođem) da ja ipak idem dalje a da ona ostaje u prvom...jednostavno ako ona ikako sazna ja ču bit okrivljena...ipak pa mi nemožemo jedna bez druge...i sad ako ikako sazna...ajme...mislila sam nekome reć da joj kaže al da se ne sazna da sam ja tom nekom rekla da joj kaže...ali opet če znat...ja ču bit okrivljena učinila ja to ili ne...a zanima me razlog...zanima me zašto sam ja zaslužila da prođem razred a ona ne...joj...ma ja jednostavno neznam šta da radim...nisu prošla ni dva tjedna a da je sve bilo u redu...uvijek kad sam sretna nešto me sjebe...ja neznam koliko ču ovako izdržat...i sad ak padnem i na ovom roku svi če mislit da sam to učinila da ostanem sa sarom...a ako prođem sara če se najvejrojatnije naljutit na mene...već je sve bilo dogovoreno...već sam se pomirila s tim da sam pala...i oni meni danas kažu da se i ovaj zadnji tjedan šta mi je ostao moram mučit i moram učit...i s tim da sari nesmijem ništa reć...a kako da joj ne kažem...pa koliko smo puta pomogle jedna drugoj...s njom sam proživjela puno više nego s karlom i tinom u osam godina zajedničkog školovanja...njoj sam sve govorila i uvijek sam dobila savjet...nikad me nije zajebala, i kad sam ostala sama bila je tu...i sad...ja moram njoj napravit nešto ovakvo...htjela sam odbit tu ponudu...ali stara se naljutila na mene...na rubu sam...jednog dana ču puknut...poludit ču i neće mi it spasa...a tada če shvatit da je sve ovo PRETEŠKO za MENE...dok sam bila mala imala sam ispade bijesa...al ak mi se sad neš takvo dogodi...to neće bit ni približno onome što sam radila kao mala...imala sam još ove godine takvo nešto a onda sam sama sebi naudila...užas...jednostavno oni če mene odvojit od jedine iskrene frendice koja mi je nešto značila u životu...koja je meni pomogla i kojoj sam ja pomogla...ona mi jednostavno previše znači da bi ja njoj mogla prešutit ovakvo nešto...samo molim Boga da ne puknem...jer visim na tankoj niti...nemam više ni snage ni živaca...
28.08.2006. | 18:37 | 41 K | P | # | ^
sjebano...
u tri pm...moja škola je bolesna...i profesori su glupi...danas mi je bio popravni iz fizike...tak ionak sam trebala ić do škole da vidim kaj če bit s papirima i ta sranja...i idem se ja nać sa sarom...kasnila sam ko i obično...a šta je najbolje zove mene stara i kaže da me raska zvala doma i rekla da dođem na fiziku...ja pala kemiju i ona meni kaže da dođem na popravni iz fizike...al raska nezna kaj če bit sa kemijom...mislim nema nikakve logike da odgovaram fiziku ak sam pala kemiju jer ionako padam razred...i tako došle mi do škole i nema profesora iz fizike ni raske...neznamo šta čemo sad..raspitale se mi malo i popravni je već počeo...tako smo čekale negdje sat i pol da profesro ispita tri učenika...poludile smo tamo...mislim nismo ni pogledale fiziku nemamo pojma o pojmu i mislile smo ipak odgovarat...naletimo mi na rasku i pita ona nas jesmo učile fiziku...mi naravno kažemo da nismo jer pale smo kemiju zašto bi sad bezveze učile fiziku...i onda ona nama kaže da padamo razred i da možemo ič doma...dobro zašto sam uopće čekala tamo sat i pol...neznam...rekle su nam cure da nas profsor iz fizike čeka pa smo otišle tamo...i opet pitanje jel znamo nešto...naravno neznamo...to smo mu i rekle..pita on zašto i objasnimo mi njemu da smo pale kemiju i da nismo vidjeli nikakvu logiku u tome da učimo fiziku jer ionako padamo razred...on se zahvalio na iskrenosti i rekao da si nesmijemo dopustit nešto takvo sljedeće godine...dobro otišle mi po papire i sredile sve šta treba...uglavnom došla sam doma...i stara mi sere...kao mogla sam odgovarat...nebi pala razred...razočarala sam ju...kako me naživcirala...nisam ni znala kak da joj to sve objasnim...naravno da sam bila pametna nebi išla ni na popravni...ali meni malo dulje treba da shvatim neke stvari pa sam tako išla na popravni gdje su me skroz zajebali i sjebali...mater im njihovu...srušit ču tu prokletu školu...ta škola mi je pojela živce...ubit ču sve proklete profesore...gadovi pokvareni...mogli su mi odma reč u facu da iako sam pala kemiju da naučim fiziku i da če mi možda sredit nešto...ali ne...moraju oni mene totalno zajebat...ma brijem da ni neču završit tu prokletu školu nego ču završit u ludnici...prokleti profesori...i prokleta vjestica od raske, dao bog da ju auto zgazi...kako ih mrzim sve...i sad zato kaj su oni mene sjebali moja stara se ljuti na mene...mrzim profesore i školu...mislim ima tamo dobrih profesora...pogotovo profka iz hrvatskog...kad smo joj rekle da smo pale skoro se srušila...nije mogla vjerovat...čak nam je tražila po školi učenike koji če nam pokazat kemiju i fiziku...morale smo joj dat brojeve mobitela da nas može nazvat...žena nam je htjela pomoć...iako smo uvijek bile bahate prema njoj i vrijeđale ju...ona nam je ipak pokušavala pomoć...i cijenim to...profa je super...a ostali su pokvareni i gadni...svoje frustracije i probleme iskaljuju na nama...aj to bi bilo sve...sad me samo zanima ko če ič samnom u razred...pomirila sam se već odavno s tim da sam pala...i baš me briga za sve...aj kissam vas...
28.08.2006. | 11:10 | 12 K | P | # | ^
užas...
eh ljudi moji...ja nevjerujem...ovi profesori su glupi, bolesni, pokvareni...ljudi moji srušili su me...ja sam pala razred...sramota...ja ne vjerujem...nebi bila toliko ljuta da nisam ništa znala...al jebo im pas mater...ja sam znala...zbog jednog jebenog zadatka su me srušili...prva sam odgovarala i u usporedbi s ostalima najviše sam znala...da istina je da sam imala cijelo ljeto da naučim i ja sam tek prije par dana počela učit...al znala sam u tri pm...samo jedan prokleti zadatak i srušili su me...dođe mi da pobijem sve profesore...tj. onu glupu profu iu kemije koja ne predaje meni nego drugim razredima...ona me srušila....da nje nije bilo prošla bi...i saru su srušili...dobro sara je posebna priča...al gadovi jedni usrani...ajme ja sam pala razred...koje sranje...ma boli me kurac...dobro je to kaj neču ić s karlom u razred..ali moje cure...pa šta ču ja bez mojih luđakinja...al dobro je to kaj ču vjerojatno ponovo ić sa sarom u razred i kaj više neću morat gledat onu vješticu od raske...i tako...stara mi ništa nije rekla...nego me samo zagrlila i rekla da je sve to za ljude...i onda su me pokušavali oraspoložit i nasmijat...ja nemogu vjerovat da sam pala razred...smiješno mi je to...nas petero je palo...ajme sad ču vjerojatno ić u razred s nekim ljudima iz moje osnovne...užas...ma baš me briga...možda se i prebacim u neku drugu školu...sve ovisi o tome di če sara ić...ah to bi bilo sve...kissam vas...
25.08.2006. | 16:32 | 7 K | P | # | ^
bzvz...
evo da napišem neš...dosadno mi je trenutno...al zadnjih par dana mi uopče nije bilo dosadno...stalno sam negdje vani il učim...haha...ja učim...pa to je čudo...al moram fakat...nesmijem si dopustit da roknem razred...za dva dana mi je popravni iz kemije...prokleta kemija...užas...svi mi govore da ču proč...al neznam...ma valjda oču...i tak...svaki dan sam sa sarom na kavi...isutra če doć kod mene da učimo fiziku...a poslije tog idemo na kavu...i da...tina mi se javila...zvala me dva puta na mobitel al joj se nisam javila...a onda mi je poslala poruku kao:"aj se pliz javi. ne želim da se pjeniš na mene...!"...ja se ne pjenim srećo ja sam bijesna...neču joj to nikad zaboravit...helou dobra sam ti samo kad trebaš neš od mene...al ne...lela više nije tako glupa...opametila se ona..i neće više ponavljat iste greške...neče više dopuštata da ljudi rade budalu od nje..ne, ne...to više nemože tako...ak ti je stalo do mene...potrudi se malo više da se pomirimo...ako čemo se uopće pomirit...al sumnjam njoj nije stalo da našeg prijateljstva, a i mene boli kurac...nek neđe nekog drugog da zajebava...a ne mene...ono što je napravila neču zaboravit...a i izdala je moje povjerenje...i razočarala me...a imam ja prave frendice...imam ja svojhu ekipu koja me nikad neče zajebat i odjebat...ah...u zadnje vrijeme imam puno obaveza...stalno nešto radim...nemam više vremena za ljenčarenje...i više mi nije dosadno...a sad če počet škola...joj...škola...ah...sad kad mi više nije dosadno počet če škola...a ljudi moji...to bi bilo sve...sad idem neš pojest...jer umirem od gladi...pozdravljam vas sve...i svima šaljeb veliku pusicu...kiss!!!
23.08.2006. | 21:07 | 19 K | P | # | ^
